Lako, lako je sve,
uvijek kad imam te
Vjeruj bilo gdje sam
znam da tvoja jesam
To ti kaže sjaj u mojim očima

Lako, lako je sve
jer ti ne ostavljaš me
Kad ti se ne smiješim
znam da tada griješim
Ja sam samo žena
što se prepušta

Zadnjim snagama sad stojim
tu pred tobom
Dušu razdiru mi bure nemira
Teže mi je riješit
ovu bol sa sobom
Jer ti si prevaren
a mene ubija

Lako, lako je sve
jer ti najbolje poznaješ me
Dok pred tobom stojim
vidis da se bojim
Jer na licu mome
piše izdaja

Dok pred tobom stojim
vidiš da se bojim
Molim te oprosti,
ja te volim,
stvarno volim
Ja bez tebe
ne znam to više nisam ja…

To više nisam ja

Vjeruj bilo gdje sam
znam da tvoja jesam
To ti kaže sjaj u mojim očima
Lako, lako je sve

Pre je bilo sve sivo,tuzno,
bezosecajno.
Pre sam mislila da ne mogu voleti,
a onda si dosao ti.
Kao da mi te je Bog poslao,
da vidim ljubav drugim ocima
da upoznam novu sebe,
punu ljubavi,ljubavi prema tebi.
Tebi koji si to zasluzio,
koji si me usrecio kao niko,nikada...

                        Tu blizu sam imao prijatelja,

                       U ovom gradu koji nema kraja,
                       Ipak dani idu i sedmice lete,
                        I prije nego se okreneš, godina je prošla.
                        I nikada se ne vi đamo sa starim prijateljma,
                        Jer je život brza i strašna trka,
                         On zna jako dobro da ga volim,
                        Kao i u danima kad sam dolazio kod njega.
                         I on je dolazio kod mene, ali smo tada bili mladi,
                         A sada smo zauzeti, umorni ljudi.
                        Umorni od igranja ove glupe igre,

                         Umorni od pokušaja da se probijemo.
                         "Sutra ću kažem! "nazvati Jima
                        I pokazat ću mu da mislim na njega."
                         Ali sutra dođe i ode,
                        a udaljenost između nas raste i raste.
                       Tu blizu, ipak miljama daleko,
                         "Evo vam telegram gospodine," "Jim je danas umro."
>
>                         I to je ono što dobijemo i zaslužimo na kraju.

                         Tu blizu, nestao je prijatelj.
                         Ne zaboravi da uvijek kažeš ono što misliš.
                         Ako nekoga voliš, reci mu.
                         Nemoj se bojati da kažeš ono što osjećaš.
                         Posegni i reci nekome šta ti znači.

                        Jer kada odlučiš da je pravo vrijeme,

Možda će biti suviše kasno.
            Iskoristi dan. Ne žali ni za čim.
           I što je najvažnije, ostani uz svoje prijatelje
           I porodicu, jer su ti oni pomogli

Da postaneš ona osoba koja si danas.

nemoj biti tuzna, nek osmijeh krasi lice tvoje..
jer sve sto je lijpo, ionako kratko traje..
i srece na ovom ludom svijetu, je ionako malo..
budi mi vesela, i slobodna ko ptica,
koja nikom ne pripada..
znaj da je bar da je ovoj osobi sto ti stihove pise..
do tebe stalo...
nedaj da ti se na tvoj zivot spuste, oblaci i kise..
dani neka ti postanu puni srece, veselja i radosti..
sada si tu, sada nekad i nikad vise..
zapamti dani ti prolaze,
tvoj zivot i dalje tece....

Ti si moja ljubavna pesma
moja prva misao
kad me jutro probudi
ti si potreba i smisao

Ti si tim za koji oduvek
iz sve snage navijam
mnoge zene lude za tobom
a ti meni pripadas

Da te volim, malo je reci
ti si moj par pod zvezdama
i ja nista ne bih znala o sreci
da te jos nisam pronasla

Ti si moja zivotna ljubav
neko ko me zagreva
kad je hladno i svuda je tama
ti si svetlost jedina

I mada znam da ponekad sumnjas
iz nekih starih razloga
ti si poslednji na ovom svetu
koga bih ikad izdala

Tiho si usao u moj svet i moj zivot
i dok sma trepnula,vec si u srcu bio.
Pitam se,zasto si tek sada stigao
i gde si se zapravo sve do sada krio.

Kad sam te cekala celi svoj zivot,
trazila te u svakom treptaju zraka.
A ti si jednostavno izronio iz zivotne tame,
i povukao mene sa sobom iz mraka.

I predala sam ti se cela bez pogovora,
ti si zagospodario celim bicem mojim.
Sve moje snove i misli si okupirao,
i preplavio me celu osecajuma svojim.

Treperila sam u narucju tvom,kao list na vetru,
zedno sam upijala sve tvoje ljubavne reci,
ja koja sam celi svoj zivot zivela kao gubitnik,
odjednom sma s tobom krenula zajedno prema sreci.

I sad smo oboje obasjani suncevim zrakama,
mrak ne postoji vise nigde oko nas ni u nama,
od trenutka kad su se usne dodirnule i srca spojila.
Srecna sam uz tebe kojeg volim,nikad vise necu biti sama...

želiš li..čekaj me
život je vrijeme
a vrijeme je kratko
život je jedan i smrtan je
a ljubav..reći ćeš
ljubav je beskrajna
ljubav je besmrtna
dok god živi jedno
živi i ono drugo..voljeno
pa i onda kada
nema ni jednog ni drugog
živi plod ljubavi njihove
pa ako nema ni toga
živi neki prolaznik
kojem je u srcu zauvijek ostao
sjaj u njihovim očima
dok ih je zaljubljene promatrao
pa ako nema ni prolaznika
nebo..sunce..šume
mjesec..zvijezde..more
oni žive vječno
a i oni pričat znaju
ispričati će priču
o ljubavi vječnoj
i njenom odlasku prema raju

Zar ti vjeruješ u vječnu ljubav?
Misliš li da doista postoji?
Bijah previše razočarana,
povrijeđena, izgubljena
i teško mi je povjerovati.
No tebi se predajem,
znam da me nećeš iznevjeriti.
Možda je glupo,
možda opet griješim?
No zar je ljubav grijeh?
Iskreno, baš me briga.
Znaj da si mi sve,
nebo pod kojim dišem,
sigurna luka,
osoba za koju živim.
Sve ostalo nema nekog smisla.
Vanjski svijet tako je okrutan,
bešćutan, zao.
I zato,
odlučih ploviti s tobom kroz oluje,
hodati pustinjama,
lutati tamom do svjetla-
naše ljubavi vječne.

Pozelim u sutonu nekom
tvoj meki dodir
i poljubac plahi
u mojoj kosi.
Tragovi tvoji postoje
i
traju
u meni,
dok vreme nas nosi
kroz lelujava strahovanja.
Izmicem slutnji besmisla;
prerastam poglede
i
nadvisujem odlaske
rane.
Ranjivu me katkad
uznemiri dah
prolaznosti.
Prestajem
da odbrojavam
korake vremena
u prolazu...

on je rijeka a ja sam more.
njegov je nemir naglost voda
koje raspasuju travu. ja ih slusam
kako huce u tijesnom koritu
probijajuc se kroz duboki kanjon
snagom od koje sustaje moja blagost.

ja sam nestrpljivo more. on je rijeka.
njegove ladje nisu moje ladje.
njegove ptice nisu moje ptice.
ali njegovim ladjama ja sam sidriste
gjde je dopusteno sjesti uz vatru
i smijesiti se jednoj prici
zbog koje se zaboravlja smionost.
njegovim pticama ja sam klisura
koja ih sakriva u svoje stijene
misleci da ih otimlje oceanu.

on je prispjela rijeka. ja sam more.
moje obale postaju njegove obale.
moje oluje postaju njegovo uzglavlje.
moja beskrajnost postaje njegov mir.

Ogrni me mili veceras,
svojim ogrtacem ljubavi,
 i poslusaj u tisini glas srca moga...
Stavi na prozore duse,
sve svijece dobrodoslice,
i privij me uza sebe,
da osjetim dah tvoj u svojoj kosi...
Na mislima srece da poletim,
poljubi mi usne bez sminke,
da osjetim taj zar,
da nesto najljepse veceras,
dozivim ja...
Prepusti se notama muzike,
u toplini zagrljaja,
i ucini me sretnom do kraja zivota...

Može biti  da sam potrošila
I ono malo suza, za navodniti  dolinu sevdaha i bluesa
svet je tužan, tu nikad neće bit pravde
za one koji žele samo da žive i rade,
I samo vole, i smeju se svemu kao vicu
A ja se pitam ima li smisla pravit decu
Donositi ih na svet gde su život I sloboda
Kao  roba, koju će neki moćnik prodati
I ove stare melodije bude memorije
Čiste nostalgije,
I ne znan šta mi je
Stari s bafima, stara s ogromnom trajnom
Brat i ja, celi umazani slajom
I sve je daleko i tajno
Znam ni onda nije sve bilo bajno,
al detetu sve je sjajno I sve mi je puno lepše
I ove kapi kiše kao da šapću: "Nikad više…"
Jer sve prolazi, ostaje samo u nama
U srcima , u umu, i foto albumu
Priča svaka slika, da ne zaboravim nikad
Nasmejana lica nekih starih ljudi
Nekih nema više, ostale su sene
Mora biti da je s njima nestao
I deo mene
Al vrate ga kiše,
I vetar s juga
Neka stara pisma, nostalgija i tuga.

Nekad se pitam jel trebalo sve baš tako biti pa mislim,
trebalo je biti, kad je proklet ovi svet
I dobri ljudi uvek izvuku deblji kraj
Zato se nadam da postoji i pakao i raj
Neki viši sud, Božja pravda
Da presudi i kazni svakog onog gada
Željnog rata i žednog krvi
Al ko je bez grjeha nek baci kamen prvi
Ironično zaista, da citira Hrista
Jedan od onih šta je odgojen u obitelji ateista
U mraku, u mešanom braku
U nekoj dalekoj zemlji, sad je samo u zraku
I baš me je tamo donela roda
Da ne mrzim i budem poštena, iskrena i odana
A razliku između zla i dobra
Nisam naučila ni od fratra, ni hodže, ni popa
A kad su zavladali oni šta su pali s kruške
Božji ljudi su blagoslovili puške
Ovce slali u smrt, za svoga Boga, jedinoga
Za ludilo svoga ideologa i kad zavlada mržnja
razum nije lek
I ludilo uvek promeni tok
istorije, i ispiše novu krvavu stranu
U zemlji seljaka na brdovitom Balkanu.

Zato letim visoko iznad napaćenog tla
Daleko od poimanja dobra i zla visoko gore,
ka Suncu, u nebesa gde se gužvaju poruke SMS-a
iz ovog vremena izlazim van
I zaranjam u neki davni, zaboravljeni san
Neki bolji dan, pun smeha i vica
gde su sretni ljudi i njihova deca
I gledaju u sutra, ozarena lica
Puni nade, u tom svetu pravde
Jednakosti, bratstva i slobode
U svet ljubavi me misli vode
I još uvek verujem da će na ovoj planeti
Jednog dana svi ljudi moći živet srecni
Razum, ljubav i znanje izgraditi će raj
I znaj, neće biti ironije za kraj.

...da sam more imala bih valove kojima bih te milovaja;
da sam sunce imala bih toplinu kojom bih te grijala;
  da sam nebo imala bih plavetnilo kojim bih te okruzila;
da sam vjetar imala bih dasak kojim bih te zagrlila;
da sam noc imala bih mjesec kojim bih te obasjala;
da sam vrijeme imala bih dana za cekanje...
da sam buducnost imala bih proslost za sjecanje;
 da sam nada imala bih snove da te mogu zamisljati...

Meni je lako da se ponovo zaljubim
tako je prosto da nekog drugog  zavolim
kad me neka dobra pesma razbije
kad zbog necije blizine zadrhtim
od svega toga kada se razbolim

Kako je lako da se bez razloga napijem
samo zazmurim i od sveta se sakrijem
kad zbog neceg lepog sasvim otkacim
pa sve ruzne stvari zaboravim
tebe kada zagrlim

Ne mogu da tebe ne pozelim
i pomislim kako da te nadjem
ne mogu da tebe ne pozelim
da te zovem, moram da ti kazem
i da te probudim

Volim tvoj osmijeh i tvoje obraze
kada ti lice promijeni izraze
kada me gledas, zoves me imenom
mozda vec slutis, luda sam za tobom
ja priznajem

Volim biti zaljubljena
sanjariti da vec si moj
volim biti zaljubljena
i osjecati nespokoj

Taj mi nemir u srcu
sad nanosi bol
al' smijem se u sebi
jer biti ces moj
ja volim biti zaljubljena u tebe

U ovom mraku vidim to najbolje
kad ugasim svjetlo, idem na spavanje
kad zatvorim oci, vidim nas zajedno
nemoj mi reci da ti je svejedno
jer priznajem

Volim biti zaljubljena
sanjariti da vec si moj
volim biti zaljubljena
i osjecati nespokoj

Doslo je sad ovo leto i do mene

i donelo mi pregrst sunca i srece.i

okupana sramezljiviv zracima sunca

Cekam nova,bolja zivotna jutra.

Kao  da su s prvom kistom proletnjom

Otisle i sve tuge zajedno sa brigom.

Koje su me dugo dugo u zivot pratile

na leptirovim krilima napisala sam najljepše stihove svoga srca... ostali su u tragovima praha na nekim prstima...
na list breze utisnula sam poljubac...
 vjetar ga je zapleo u neku kosu...
u mjesečevu prašinu zakopala sam svoju dušu...
 prašina se rasula u nekom džepu...

imaš me u sebi a da to ni ne znaš...
skrivam se u nevidljivim kutovima
 i ne znaš da sam u onom drhtaju
što ti ponekad iznenada prođe tijelom...
i u onom nježnom dodiru
kad odjednom pređeš prstom preko svojih usana...
 i kad rukom prođeš kroz kosu izazvan nekim čudnim trncima...
 ili kad zbunjeno staviš ruku u džep tražeći nešto nepotrebno...

to sam ja... skrivena u tebi...

voljela bih da mogu
svu ljubav da ti prenesem...
taj oblak beskrajne ceznje,
njeznosti i topline...
da se duz zlatnih niti
sva moja ljubav raznese i 
lagano 
i raspline po tebi
i nastavi da tece...
da obavijem ti sve bih
najculnije dubine...
i prizivam ti  vece
protkano  mjesečevim zutim sjajem.
da li je ovo vec bilo
ili ce sve tek da bude?
svejedno....
ljubav mi samo tece
i ja bih samo da ti ljubav
 dajem.....
i zato se ne kajem..
i za svaki prošli i budući trenutak s tobom...
najnježniji ti boljubac dajem....
jer u meni ceznje ima
da porusi sve planine...
da prepliva sva mora..
i da tebi stigne sva ova moja 
 njeznost snena...
jaca od svih morskih plima,
i najnježnija od  svih dodira...
ja s tobom bih opet željela dotaknuti
najljepši dijelić svemira..
pa krenuti putem beskraja...
do najvećih dubina...
raja...
i tako iznova opet
 bez prestanka bez kraja....

Nisam romanticna, nisam ni obicna
ponekad pomerena, al' uvek odmerena
Za mene lik si ti, pa nek se cude svi
jer slusam price te, ja znam te najbolje

Kad si sa mnom ti
ja hocu da poludim
kad lezem lepo mi
i kad se s tobom budim
I zavisna sam vec
bez tebe ja nisam ja
pesma je svaka tvoja rec
a zivot s tobom muzika


Ponekad malo luda, al' nikad nisam gruba
dobara k'o dobar dan, al' nikad prosecana
Za mene lik si ti, pa nek se cude svi
jer slusam price te, ja znam te najbolje

Kad si sa mnom ti
ja hocu da poludim
kad lezem lepo mi
i kad se s tobom budim
I zavisna sam vec
bez tebe ja nisam ja
pesma je svaka tvoja rec
a zivot s tobom muzika

Sumili su vetrovi.
Rijeci istine tu noc,
doticali moje misli.
gradili mostove
kroteci nemirne vode osjecaja.
Prepusti  se
odleti sa njima
bez straha,
ne pitajuci kamo
pristala sam.
Negdje u visinama
ne ostavljajuci dokaze
rasuli su moju samocu,
pretvorili je u
zagonetni osmijeh tajne
skrivene u savrsenoj tisini neznosti.
Prepustili me sigurnosti pripadanja.
Jedna misao,
pocetak svih pocetaka,
pretvorila je snove
u nepregledne daljine trajanja.

U bijelo okivam snove

oživljene tek jednim dodirom

dlana na licu,

probudene nespretnim,

žurnim dodirom usana,

zaboravljenom prisnošcu

zarobljenom u vremenu samoce.

U bijelo okivam snove,

nevinošcu strastvene igre

spuštam svoj život

u Tvoje ruke,

daleke, željene, nježne.

U bijelo okivam snove,

sputavajuci u sebi želju

da zagrlim Te snažno

i ne pustim da odeš.

U bijelo okivam snove

skrivajuci strah

da neceš razumjeti

jer nijemim usnama

govorila sam Ti ljubav

želeci da me cuješ.

Ljubi me radosno
do kraja mog života.
Drsko me privuci k sebi
i ljubi me,
miluj me tim prekrasnim usnama
s okusom ljeta.
Ljubi me
u osuncanom jutru mora,
u srebrnom sutonu borova.
ljubi me zauvijek,
ljubi me radosno
cim vidiš usne moje.
Privuci me k sebi
i ljubi me;
sretna sam
jer znam
da tvoja ljubav sam.

Hajde,
ne stedi me!
Zapleti,
obavij me,
proteci mojim zilama
kao krv;
kao misao
sto ne mozes joj pobjeci
nastani se u mojoj istini;
zaplesi u oku kao sjaj
kojemu ne mozes odoljeti.
Ne stedi me,
sibaj me rijecima
kao bicem stvarnosti,
probudi me
miloscu njeznosti
ako treba;
samo dopusti da trajem
u Tebi,
dopusti da mirujem
sklupcana na ivici
Tvoje postelje
smijeseci se sretno

Tanka je linija, nevidljiva nit
Koja razdvaja dobro od zla
Ja znam da se borim al' ipak se bojim
Jer djavo nikad ne spava

U ocima tvojim vidim svu bol
Sve tragove besane noci
A mozda ce jednom i ranjena zver
Na tvoja vrata doci.

Doslo je vreme sada zveri vladaju
I nista nije k'o pre
Mozda sad mirno spavaju
Al' kakve snove sanjaju

Nikad ne diraj, ne budi ranjen zver

U svakom od nas skriva se zlo
Negde duboko u srcu
Kad padne ti mrak kad osetis strah
Tad izlazi ranjena zver...ranjena zver

Pa dobro,moram i ja uzeti malo mesta na ovom blogu da se pohvalim. Danas sam otkačila još jedan ispit. Bilo je teško i peglativno,ali opet je super ispalo. Pala je jedna sedmica i da vam budem iskrena,koliko sam učila super je ispalo :) Još matematiku da otkačim,i biću rahat (ko lokum) bar sedmicu dana najmanje..E,a onda na red stižu izlasci,kafenisanje i malo pravog života da napunim baterije  za idući semestar...hehe

Eto...pohvalila sa se malo..a sada vas sve pozdravljam i ljubim puuunnooo...kiss

...Kada te sretnem...

...U meni se vatra stvara...

...Znam da te jos uvek volim...

...I znam da mi jos puno znacis...

...Ali ponos mi ne da mira...

...U moje srce duboko dira...

...Tugu mi na licu stvara..,

...A istovremeno dušu para...

...Bas sam luda bila...

...Sto sam tada ljubav krila...

...Sto tada nisam znala...

Ali...veruj mi,sve bi ti tada dala...

...I sada ponekad povučem se u sebe...

...Zadrhtim,kada setim se tebe...

...Kada setim se nasih dana...

...Kada nije bilo ovakvih rana...

...Nisi znao da mi kazes hvala...

...A tako puno ja sma tebi dala...

Zar ne?

Nisi znao reci niti hvala...

...Hvala ti za sve!!!

Kuda si pošao sa tim tamnim očima,

I čije ime ti na usni počiva.

Kaži mi ko ti gužva postelju

I ko ima zlatne ključeve

Od tvojih tajnih odaja.

Daj da te pratim gde god da si krenuo

Srećna je ona s kojom si noći delio.

Daj da te pratim i da budem sena

Da ne budeš usamljen kad po vodi budeš hodao.

Hajde plavi moj safiru,

Hajde čežnjo i nemiru,

Hajde dodji i ostani tu...

Duvaju promaje kroz vrata naroda,

Kuda smo prošli mi još davno nekada.

Kaži mi ko ti gužva postelju

I ko ima zlatne ključeve od tvojih tajnih odaja.

Daj da te pratim gde god da si krenuo.

Srećna je ona s kojom si noći delio.

Daj da te pratim i da budem sena

Da ne budeš usamljen kad po vodi budeš hodao.

Pronadjoh sebe,

Nakon toliko vremena,

Pa i vreme je bilo.

Kad sam mislila da sam na dnu dna,

Kad sam mislila da nema nikoga,

Nisi bio tu,bio si daleko.

Kad si trebao da me nadješ,

Da ti svoje ruke dam,

Nisi bio tu,bio si daleko.

Želela sam ti reći da si moja svetlost,

Da si moje nebo,sunce i oluja,

Ali nisam mogla,nisi bio tu,bio si daleko.

Krao si moje osećaje

Bez i malo stida.

Ostavio si pola oštrog noža u meni,

Ali sam prebolela.

Pronašla sam svoju snagu

I svoju svetlost.

I nisi mi bio potreban ti,

Sama sam uspela

I ponosna sam na to...

Kisom  jutro je pocelo
kao da zna da je nestalo
sve sto nas spaja
ja sam kriva, al' sam ziva
to je najgore

Hladnim cajem
podne je kucalo
jos se drzim
al' drhtim pomalo
jos sam ziva
al' pola ostrog noza
u meni je ostalo

Ne pitaj ih
gdje ces da me nadjes
zli su ljudi sakrili adresu
daj mi oprost i posalji ladje
nek' me jedra ranjenu donesu

Ne pitaj ih
gdje sam do sad bila
sto se telo od tebe ne mice
uplela se u djavolja krila
to toliko, sto se njega tice

Kisom   jutro je pocelo
kao da zna da je ostalo
sve sto ne vrijedi
spomena ni kamena

Ne pitaj ih
gdje ces da me nadjes
zli su ljudi sakrili adresu
daj mi oprost i posalji ladje
nek' me jedra ranjenu donesu

Večeras kad mjesec moj drug...
obasja ti prozore...
Nečujno ću se prikrasti u tvoju sobu...
Ušunjat ću ti se dok odškrineš vrata
I kad te san savlada...
Šaraću prstima po tvom obrazu...
I prosipati ti po jastuku
Mjesečinu sa istoka...
Škakiljat ću te kosom po usnama....
Gledati te dok mirno spavaš...
Nacrtaću ti krug na čelu...
I u njega izasuti poljupce
Beskrajno meke i prepune čežnje...
A kad se umorim...svući ću pokrivač sa tebe...
I stisnuti se sanjivo pored tebe...
Čekat ću da se spusti na nas zora...
Ljubomorna na noć,mliječno bijela....
Pokrit ću te opet samo na minut jedan...
Prije nego što netko uđe da te budi
A ti nećeš ni znati da sam bila tu...
Mislit ćes da si sanjao opet neki ludi san...
I čudit ćes se
Otkud još jedno udubljenje na tvom jastuku...

Suvise sam dugo cekala
da me barem primjetis
suvise se dugo nadala
da ces da me zavolis

A ja tvrdoglava k'o budala
volim, volim
ma daj, ja hocu do kraja
da izgorim, izgorim

Sve ti najbolje zelim
da se radujes i volis
k'o sto tebe ja volim
da te ona voli

Vidim da ti nisam sudjena
bolje da me ostavis
necu da ti budem prepreka
zivot da upropastis

A ja cu dalje
da vjerujem u snove, snove
a ti srecu potrazi
kod neke nove, kod nove

Na jastuku bdim na ponocnoj strazi
kao stari posustali ratnik
kom svaki put od riznice neba
jedva zapadne mesecev zlatnik
pod oklopom drhti kosuta plaha
vecno gonjena tamnim obrisima straha
koja strepi i od mirnih obronaka sna

Nedostaje mi nasa ljubav, mila
bez nje se zivot kruni uzalud
nedostajes mi ti, kakva si bila
nedostajem i ja, onako lud
ja znam da vreme ne voli heroje
i da je svaki hram ukaljalo
al' meni, eto, nista sem nas
dvoje nije valjalo

Kad potrazim put u srediste sebe
staze bivaju tesnje i tesnje
i skrijem se u zaklon tvog uha
kao mindjusa od duple tresnje
al' uspevam da jos jednom odolim
da prosapucem da te nocas ruski volim
sto su reci, kremen sto se izlize
kad tad

Nedostaje mi nasa ljubav, mila
a bez nje ovaj kurjak menja cud
nedostajes mi ti, kakva si bila
nedostajem i ja, onako lud
ja znam da vreme svemu menja boje
i da je silan sjaj pomracilo
al' meni, eto, nista sem nas dvoje
nije znacilo

Ponekad jos u moj filcani sesir
spustis osmeh ko carobni cekin
i tad sam svoj
jer ma kako me zvali
ja sam samo tvoj licni harlekin
ponekad jos suza razmaze tintu
i ko domina padne zid u lavirintu
tako prosto, ponekad jos
stignemo do nas

Nedostaje mi nasa ljubav, mila
bez nje uz moje vene puze stud
nedostajes mi ti, kakva si bila
nedostajem i ja, onako lud
ja znam da vreme uvek uzme svoje
i ne znam sto bi nas postedelo
al' meni, eto, nista sem nas dvoje
nije vredelo

Ne pitaj me kako mi je
lagat' cu ti znaj
ne gledaj u moje oci
vidjet' ces moj kraj
Ako ponovno sretnes me na ulici
bez ijedne rijeci
molim te predji na drugu stranu

Grijeh, znam da cinim grijeh
kad se sjetim na te
i kad ime tvoje
usnama dotaknem
Znam da je grijeh
sto s drugim dijelim svijet
u kom zivis kao lijek
za moja tamno siva i besana jutra


Ne pitaj me glasom ptice
zasto tugujem
ni kad crnim vlakom
u svome svijetu putujem
Kada nestanu ljubicasti tragovi
iako njen, bar na tren
pomisli ti na mene

Grijeh, znam da cinim grijeh
kad se sjetim na te
i kad ime tvoje
usnama dotaknem
Znam da je grijeh
sto s drugim dijelim svijet
u kom zivis kao lijek
za moja tamno siva i besana jutra


I ako ponovno sretnes me na ulici
bez ijedne rijeci
molim te predji na drugu stranu

Zelim ti reci al' nemam kad
jer ti si brzi od svetlosti sad
tamo gde nebo ljubi zemlju
tamo ja cu tebe uvijek cekati

Zelim ti reci a ne znam sto
k'o dete zbunjeno pred tobom stojim
a strasno mrzim to
dok se meni ruke znoje
a telo govori mi da odustanem

Al' ipak zelim ti reci sad
koliko mi treba da te u narucju svome uzmem
i od tuznih sena otkolnim ti trag
i da ga nema, da ga nema...
u tim tvojim prelepim tamnim ocima

Zelim ti reci ali nestaje mi dah
kad ti kroz mene gledas pogledom
koji budi mi strah
tada nebo ima boju tajne skrivenih oblaka
koji uzaludno trazili su sunce ispod mraka

A zelim ti samo dobro
zelim ti sve ono
sto ti nikad nisam mogla rec'...

Ja sam tvoja kisa, ti si pecurka
ti si plavi talas, ja sam obala
mozda sam luda, ali ipak hocu da
verujem u cuda svim svojim culima

Ti si kisni oblak, ja sam kapljica
ti si ljuta vatra, ja sam varnica
mozda sam luda, al' cim te ugledam
kao, au, barakuda da te ujedam

O, srce pita da l' te volim
a glava kaze da te ne slusam
o, noge igraju po svome
i ovog puta bas sam se zaljubila

·                                 Ja možda i nisam osoba koja će vas oduševiti.
Nisam draga,nisam niti slatka.
Još uvjek sam ja samo ja.
Dijete okoline koje se bori samo sa sobom.
Ima mojih svijetlijih i tamnijih trenutaka.
Znam pozitivno ali i negativno iznenaditi ljude.
Osobe koje volim,volim.Čuvam ih,branim ih,poštujem
ali prije svega volim.
Moje povjerenje teško je steći ali lako prokockat.
Nisam zatvorena,komunikativna sam ali uvjek distancirana.
Nekad čini se da sam hladna,ali daleko sam ja od toga.
Ponekad želim biti hladna ali ja to jednostavno nisam.
Ono što osjećam uvjek ću pokazati na ovaj ili onaj način.
Nebrinu me velike stvari,često se živciram oko sitnica.
Teško priznajem poraz,gotovo nikada...
Ljubav za mene je jednostavna stvar.
Lako me smotat,svijesna sam toga.
Ali ja neželim se zamarat principima ili nekim dubokim stvarima.
Živim život onako najbolje kako znam.
Uživam i trenutno mi je to jedino bitno.

U Tebi je moja snaga,
pronađena
u nježnosti tvoga glasa.

U Tebi je moja vjera,
skrivena
u smjelosti tvog poljupca.

U Tebi je moj život,
zarobljen
u nemiru tvoga dodira.

U Tebi je moja misao,
rascvjetala
u sigurnosti tvoje ljubavi.

U Tebi je moja ljubav,
sklupčana
u svakom dahu kojim dišeš.

U Tebi je moja istina,
zapamćena
u svakoj riječi koju govoriš.

U Tebi tek postojim kao svoja,
pripadam ti
u svakom svom drhtaju.

Poput kradljivca...
Sunjas se hodnicima mog nestalog razuma
Poput starog vina, osjecam te
Opijas me cjelovima...
Razlivas se mojim venama.
Poput slikara saras
Po mom uzavrelom tijelu...
Zeljna sam tvog dodira.
Poput zahuktalog mora
Pjenis se na mojim liticama
I nestajes u uvali mira...
Poput noci dodirujes
Me pogledom zvijezda.
Poput sna obavijas me
Rajskim mirisom tvojih pokreta...
Poklanjas mi nova svitanja...
Ostavljas mi trag tijela na usnama...

Koliko sam puta pala,dotakla dno zena,

Al'lutam i pitam se...

Koliko si puta rekao da ces doci ,

Znas jutra moja ljuta,bole me svuda...

Suza sama krece,osmeh suze nece,

Gde je put za srecne...

Tvoji ujedi za srce  moja su  bolest,

Ne vidim sunce,

Tvojim imenom vrag se pali

I stavlja po mome srcu trag. ..

Kako mi je ne pitaj,

Gde me boli ne diraj,

Na stare dane vise ne podsecaj,

Kako mi je ne pitaj...

Cudan je to osecaj

Kad srcu treba samo tren za oprostaj,

Rekla sma ti ne pitaj...

Luda sam,luda, znam

Sto ti otkrivam kako me je srce bolelo,

A vidis i sam

Da bez tebe je sve u svemu

Cisto ludilo...

Porazi i pobede,istine i zablude

Sa tobom vidim nikuda me ne vode

Ide nam pa ne ide,porazi i pobede,

Sa tobom,vidim,nigde me ne vode

Ide nam pa ne ide....

Dragi moji...

Danas upoznam devojku jednu na poslu...kaze ima momka,ali jako cesto se svadjaju. Jednostavno je on ne postuje,da skratim pricu. Ali eto kao kad on zabrlja nesto i ona se naljuti,on joj kupi neki poklon i ona padne na to. Kao ,,Kako ja na njega da se naljutim kad je tako pazljiv i seti se da mi kupi nesto,,. Ja joj lepo kazem da to ne ide tako,da se ljubav ne kupuje. Ne mogu da verujem da ima devojaka koje padaju na to. Zar je njima glavni u zivotu novac? Iskreno,za mene bi bilo ponizenje da neko misli da me moze kupiti stvarma,a kamoli ljubav.Sta vi mislite o tome?

Evo samo jedna mala zahvalnica....

 Danas me 500-ta osoba stavila u prijatelje,pa cu iskoristiti ovu priliku da se zahvalim svima koji su me stavili u prijatelje.  Nadam se da ce te i dalje posecivati ovaj blog toliko cesto :)

Pozz svimaaaa......

…U svemu budi jednostavan…

Ne nameci se I ne misli da je tvoje iskustvo svima potrebno…

Pokusaj razumjeti druge ljude…

I oni traze kao I ti…

Pokusaj ih razumjeti I prihvati  ih onakve kakvi jesu…

Oni ne mogu biti po tvojoj meri…

Istina je da ti gledas ovaj svet kroz svoje oci,ali ne zaboravi,I drugi gledaju kroz svoje…

LJUDIIIIIIIIIIIIIII...........

JA SE ZALJUBILAAA.......  Napokon....napokon ima neko da mi je stalo do njega....Nadam se da ce ovaj put potrajati ovo

Eto...morala sam malo da se pohvalim....

Morala sam malo i da napisem nesto o sebi...a kasnije opet slede tekstovi :)

ljubim vas sve....

Postoji vrijeme u kojem samo prolazim nijema..
Od ceznje i zelje slijepa..
Postoji vrijeme u kojem osjecam
Svaku napisanu rijec kao da je moja...
Postoji vrijeme kada suza uzalud cakli se
Na obrazima davno nedosanjanog sna..
Postoji vrijeme u kojem ne zivimo,
Vec kao slijepi putnici krademo stvarnost..

Mozda je vrijeme ukralo pehar strasti sa presahlih izvora..
ili je vrisak vjetra zasutio pod urlikom oluje koju nosim u srcu...
Tko zna..?.
Mozda su godine protekle
U pjescanim dodirima stvarnosti i napustile postelju snova..
Ljubim mrak svojim utrnulim usnama...
San je nestao sa praga zelja...
Osjecam svaku rijec, kao vreli noz u grudima..
kao san koji jos uvijek budi uzavrelo grotlo vulkanskih padina..

Kada se ositis podiljen izmedju jave i sna,
kad te ruka bola povuce do samoga dna.
zaviri kroz prozore srca,tamo cu biti ja,
moj osmijeh sacuvan u kutku tvog sjecanja...


Kad ti slane kapi kise kliznu niz obraze,
kad zamnom shvatis sve svoje poraze,
kad te samoca slomi,i tuga u dusu kroci,
pogledaj u ogledalo sudbine, i vidjet ces tad moje oci...

Svi smo mi jednom bili na istom
al' zivot je tocak pokrenuo
nekom sa slavom i lovora listom
a neko je tiho venuo

Nekom je cetkicom dodao krunu
nekome opet prosjacki stap
nekom u casu do vrha punu
seretski kradom dospe jos kap

Pitam se cesto gde sam u stvari
ko to povlaci sudbine nit
cijom se igrom radja i stari
ostaje na dnu, postaje mit

Pomislim nekad da sam na vrhu
podamnom gledam ambise mrak
a onda bacim pogled ka nebu
kako sam mali i kad sam jak

Svi smo mi jednom bili na istom
al' zivot je tocak pokrenuo
nekom sa slavom i lovora listom
a neko je tiho venuo

Stegni me jace, sapni mi nezno
sta to coveka toliko veze
oboji suncem ledeno, snezno
odgovor trazim a misli beze

Pitam se cesto gde sam u stvari
ko to povlaci sudbine nit
cijom se igrom radja i stari
ostaje na dnu, postaje mit

Pomislim nekad da sam na vrhu
podamnom gledam ambise mrak
a onda bacim pogled ka nebu
kako sam mali i kad sam jak

ZNALA SAM O TEBI,ZNALA SVE...

PALA TI NA GRUDI LEDENE...

TAMO SAMO KAMEN KUCA...

TU GDE LJUBIS KOZA PUCA...

ZNALA SAM SVE,I NA SVE PRISTALA...

SAMO JEDNOM SAM ZABLISTALA...

NIJE LJUBAV SVE STO VIDIS...

ZATO PAZI KOME ZAVIDIS...

Ja mogu da se kunem u laz
kad pomislis da dobro me znas
ucinila bih nesto ludo radi reda

Ja mogu da ti pokvarim dan
k'o crna zemlja teska sam
ali umem da te volim k'o nijedna

Pomozi mi i pronadji u meni
sve ono najbolje sto sam davno sakrila
dokazi mi da me neces raniti nikada

Uvek sam htela divlje, a terala pitome
zbog toga i srce moje se ne daje nikome
samo se tuge broje za pogresne izbore
i sta mi drugo ostaje nego da ti verujem

Ja mogu da te ostavim sad
da ljubomorna preturim grad
kad u pola noci vidim da te nema

Ja mogu da ti porusim svet, al' necu
da flertujem sa drugih pet, al' necu
ali umem da te volim k'o nijedna

Pomozi mi i pronadji u meni
sve ono najbolje sto sam davno sakrila
dokazi mi da me neces raniti nikada

Tako je najlakse
I za tebe i za mene
Nekad sama po sebi
Zaustavim dah
Kada osetim za tobom strah
Kao plamen me zaseni
Kao da si jos u meni
Mirise raspem po jutarnjem snu
Kao da si jos uvek tu

Prodao si moje snove
Zeleo si neke nove
Kazu nisi za mene
Ko da srce ne bi htelo
Kad bi samo jednom smelo
Tebe da zaboravi
Pa ce pre da oprosti

I sve sto ostalo je
A tako malo to je
Ostalo je secanje na nas
Obris ruza pod satenom
Ko zig na srcu prevarenom
Kao da to nismo bili mi

Prodao si moje snove
Zeleo si neke nove
Kazu nisi za mene...

Prodao si moje snove
Zeleo si neke nove
Kazu nisi za mene
Ko da srce ne bi htelo
Kad bi samo jednom smelo
Tebe da zaboravi
Pa ce pre da oprosti...

Pa ce pre da oprosti

Pritisla me tuga ko teg
da l' se i to u bolest broji
a napolju mirise sneg
mirise ko poljupci tvoji
sto bi mi dani srecni bili
zbog mene su tugu izmislili

Ti odlazis, ja ostajem
kazes da nema vise strasti
srce si mi odneo s njom
ne brini, novo ce izrasti
kazes da licimo mnogo
e, bas si mi, ljubavi, pomog'o

Ja sam napokon ptica slobodna
sa kavezom u dusi
kad ti zatreba ptica slobodna
samo se ovog seti
da te kao ja nijedna nece voleti

Treba mi let, treba mi pad
da osetim tek da sam ziva
ne krivim te, ne krivim nju
tek ona nije nista kriva
jer ja sam samo obaveza
bjezis iz ovog kaveza

Reci mi,gdje da odem tugo..
osim boli ne poznajem ništa drugo.
Reci mi tugo,zašto je još volim,
zašto još za prošlošću toliko jadikujem i molim.
Reci mi tugo,
gdje su ona vremena stara,
kad smo bili djeca..i sjedili na klupi na kraju grada...
Reci mi tugo,
koje ime ova bol nosi,
zašto moje srce za ljubav prosi...
Reci mi tugo,
šapni mi ,gdje je ona..
jel' još uvjek kao prije...
jel' se još uvjek onako slatko smije...
Reci mi tugo žašto još uvijek ona laž ovako boli,
kad je lagala da me voli..

...NE MOJ DA ME OSTAVIS,

Želim pobjeći daleko,
nemam kome.
Želim da me zagrli netko,
da me prigrli k srcu svome.

Želim svijetlo,
a ne tamu.
Želim ljubav,
a ne samoću tamnu.

Želim voljeti,
a ne u samoći biti.
Želim sreću,
a ne u noći suze liti.

Želim voljeti tebe,
a ti me ne želiš uz sebe.
Želim još puno toga što imati ne mogu,
predat ću se tek kad odem Bogu.

srce mi puca,

Hej,jedna devojka plave kose,očiju tamnih kao more plavo,osvojila me za tren samo,a reče mi samo obično ,,zdravo,,...

Eh,da sam tada istinu znao,nikada prisao ne bih joj i nikad ne bih joj dao da drogom truje život svoj...

Rekoh joj zašto prestala ne bi,zašto ne krene putem mojim,a ona će meni:,,JA BIH,AL' ZOVE ME SEBI,,...

Ona je znala da umreće mlada,jer heroin nikome ne prašta. ,,Ludo te volim,, rekoh joj tada,a ona će meni ,,I JA TEBE,PA ŠTA,,...

I kad mi neko reče,umrla je ona,nema je više,osetih kako mi niz obraze suze tuge liju...

Nikad nemoj najbolji druže,da drogom truješ život svoj.Jer to je ona druže moj, ,,HEROIN,, uze život joj...

Voljela sam davno
jednoga momka,
ljepseg od zvjezdane noci,
voljela mu kosu smedu
i njegove zelene oci.

Kada ga sad vidim
u grudima me nesto para,
a u oku mi se i dan danas suza stvara.

On zna da sam ga voljela,
al ne zna koliko jos patim,
i jedva cekam taj dan,
kada ce to da shvati!

noćas...
samo bi poželjela,
taj komadić našeg neba,
tu mrvu ljubavi tvoje
koja tako mi treba.
noćas...
tako bih voljela
u naručje se tvoje sviti
noćas
poželjela sam opet
tvoja biti.
noćas...
tihi uzdah..

Teska su vrata mog sjecanja...

Ja nemam snage da ih pomjerim...

Nemam ni hrabrosti da jos jedan put prodjem sve drskosti da te u kraj razuvjerim...

Ne,nemoj da mi pomazes,jer ti mi samo odmazes...

Od ljubavi do ocaja ja isla sam sama do kraja...

Ne,nemoj da mi pomazes nek sve zauvijek nestane,jer mi nikad nismo stajali na vratima sa iste strane...

Mracan je hodnik tvoga kajanja i tu su sva svjetla vec pregorela...

Ja nemam smjelosti da opet udjem tu i nadjem sjenku s kojom sam se borila...

Ti vise nisi isti i tvoj pogled vise nije moj...

Tvrdis da ti je stalo...

Zar ti je stalo do nekog'  kome si iz dana u dan samo bol nanosio?...

Kako mozes???

Sjetila sam se koliko sam mogla biti opustena i iskrena s tobom...

Kako sam to bila prava JA...

Koliko toga smo dijelili,razumjeli jedno drugo,pruzali podrsku u teskim trenutcima...

Onda se sjetim kraja i mog bola...tvog povratka...

Objasnjenja,obecanja,suza,odlaska i dolaska...

I one najvece izdaje s tvoje strane...

Mog najveceg poraza..."igra tebe i nje"...lazes me,pricas o njoj,o tvojim razlozima...

Znam ja da je to laz,ne trebas mi nista reci, a i da pricas istinu nisi ti taj covjek kojeg sam voljela...

On nije takav...licemjer...ne...

Sva ova bol koja mi se nastanila u grudima...koja se javlja tek s vrenema na vrijeme,kao sada...zamjenjuje je bijes i gorcina...

Razocarenje u moju malu srecicu...

Neka si tu gdje jesi...ostani tu...

Imas pravo da biras,a ja nemam pravo da se ljutim...

Ne,ne ljutim se sta si izabrao...ali treba da znas jednu stvar...

Ono cega si se odrekao svojevoljno, to i zaboravi...

Ne trazi ono sto si odbacio jer tvoja sreca nije vise ovdje...

Moje zelje nisu tvoje i moj svijet nije tvoj...

Molim te dozvoli mi da pokusam graditi svoj svijet...s' kim i gdje mozda i cujes nekad...

Mozda se pokajes,pregrizes jezik kad spomenes moje ime...

Ako me sretnes budi covjek i pozdravi me,ali nemoj me zvati...

"NE TRAZI ONO STO SI SVOJEVOLJNO ODBACIO""

Prođi pored mene i ne gledaj me,

Tako lakše biti će,

Ne zastaj i ruku ne pružaj,

Jer nisi mi ništa dužan.

Ne možeš ispraviti ono vrijeme,

Kada si me ostavio samu iza sebe,

Ne možeš rane zacijeliti,

Jer ovu bol ne možeš pobijedit.

Prođi samo i ništa nemoj reći,

Odavno su ishlapile sve tvoje riječi,

Samo prođi iako je teško,

Proći će i to,ništa nije vječno.

Idi dok suza nije potekla,

Prije nego li sam ja istinu porekla,

Ma idi više ne muči me,

Jer još uvijek želim te…

Ne pitaj me kako sam,

I da li mi je svanuo novi dan,

Da li je kasno za novije vrijeme,

Gdje prijateljstvo i sreća i za nas vrijede.

Ne pitaj da li mogu nekog drugog da volim,

Jer ću ti lagati samo zato što me onaj poraz boli,

Ne pitaj me kako provodim svoje dane,

Niti da li su mi zacijelile stare rane.

Molim te samo prođi i nastavi svoj put,

Zamisli da me nisi sreo,niti da sam bila tu,

Prođi i kreni prema njoj,

Jer ne želim te vidjeti sa njom,jer još je preteško za to.

Preteško se nositi sa istinom,

Jer ja još živim u prošlosti,živim od stvarnosti daleko,

Molim te idi i samo prođi,

Ne želim da me vidiš ovakvu niti da saznaš da te i dalje volim…

Lakše mi je kada sve poričem,

Kada se lažem i druge se sreće odričem,

Lakše je jer mislim da manje boli,

A znam da te još svaki dio mene voli…

I zato u oči ne gledaj me,

Jer u njima još su tvoje slike,

Ne osluškuj mi u razgovoru glas,

Jer u njemu još je prisutan drhtaj.

I kada me ponovno budeš sreo,

Okreni se kao da me nisi vidio,

Prođi kao pored nekog neznanca,

Jer ionako nas dvoje postali smo poput dva stranca.

Idi i samo pored mene prođi,

Jer ako zastaneš tvoj pogled izdržati neću moći,

Idi kao nekad tiho bez i jedne riječi,

Bit će bolje za oboje,manje će rane peći,

                    Možda u dubini duše i znaš,

Da sam te voljela doista,

Možda razumiješ svaki postupak moj,

Jer puno još toga nije zacijelilo.

Pusti me da se sama borim,

Da ničiju pomoć ne molim,

Morat ću kroz to proći bilo prije ili kasnije,

Jer jednom ću sve to vidjeti jasnije.

Ali za to je još prerano,

Sve se dogodilo brzo i nenadano,

Još nije pravo vrijeme,

Da bi me bol prošla i da je sve iza mene.

Razumi me još puno toga za tebe me veže,

Stare slike još uvije su svježe,

Razumi me jer nisi mi bio bilo tko da samo dalje pođem,

Previše je teško da dopustim nekom drugom da mi u život dođe…

Zato te molim da uvijek pored mene nečujno prođeš,

I da svoj pogled od mene sakriješ,

Zato te molim da me ostaviš dok duša gori,

Dok se ona u isto vrijeme lomi i tebe voli…

Ovaj post posvetiću jednom momku s kojim nisam dugo u vezi,ali mi puno znači.

Skoro sam bila povredjena.plakala i suze lila zbog debola koji me nije bio vredan...koji nije vredan ni jednog mog pogleda a kamoli moje reci. Patila sam mnogo. Ali takva sam da se uvek nadam boljem i da dalje uvek idem dignute glave...i pomoglo mi je. Naisla sam na njega,na momka koji je znao da mi stavi osmeh na lice. Koji je znao da me razveseli kad niko nije znao. Koji je uvek znao kad mi je potreban dodir,kad topla rec,kad samo zagrljaj. Zato zelim da mu zahvalim...da mu kazem da mi mnogo znači. Čudno je to kako neko moze tako puno da vam znači toliko,za tako malo vremena. Samo se jos mogu nadati da ce jos dugo ostati uz mene i davati mi sve sto je i do sada... :)

Tako zelim svima da preporucim da svakim danom zahvaljuju i vole osobu koja im sve pruza. Jer kada je on mogao mene dici na noge,verujem da moze sve

VOLIM VAS SVE....

Nosite

Nosite se budale
Mene ne mozete
zgaziti i ubiti
Ja sam naucila ljubiti!
Moja je kuca dio neba
bas onolika koliko treba.
More mi srce ,
rijeke krvni sudovi,
planine visoke
moji su udovi,
oci su moje zvijezde,
mjesec mi brat.
A vi bi meni nametnuli rat.
Ne,nemojte!
Mene ne mozete ubiti,jer ja sam naucila ljubiti....

Zivim             

Zivim…

Za zagrljaj koji me stiti od hladnoce…

Za tople reci koje nikada nece utihnuti…

Za jedno srce na koje uvek mogu racunati…

Za svet u kojem se osecam dobrodoslim…

Zivim..

Za stit protiv oluje…

Za sve prijatelje…

Za ljubav da me drzi srecnom I zasticenom…

Zivim…

Za snagu da se borim…

Kada se sve cini izgubljenim…

Zivim…

Za volju da krenem dalje…

Za sve sto je istinito…

Za sve sto cinis I sve sto volis…

Zivim…

Samo za tebe...

Zivim…

Oprosti pitala bih te nešto!

Da li me se sjetiš često?

Sjetiš li se naših dana i

Poljubaca na usnama?

Oprosti još samo nešto!

Da li je kasno za znak

Da si mi bio ljubavnik i drag?

Da sreću svoju tebi sam dala

A znala sam da je to još jedna rana

Na mojim usnama,

Jedna crna mrlja u srcu mom

Ako zadrhtis,
ja cu te ugrijati....
ako si zedan,
mene ces ispijati...
ako si slab,
ja cu te ojacati...
ako zadrhtis,
k sebi cu te vracati...
ako si grub,
ja cu biti mazna...
ako si grijesnik,
tvoja sam kazna...
ako si ranjen,
bol cu osjetiti...
ako si gazen,
ja cu te osvetiti...
ako si prazan,
bit cu tvoj svemir...
ako se plasis,
ja sam tvoj nemir...
ako si tuzan,
poklanjam ti smijeh...
ako zabludis,
ja sam tvoj grijeh...
ako si umoran,
bit cu tvoj plot...
ako me trebas,
uzmi moj zivot...
ako me volis,
zivotna smo tema...
ako odes....
neka mene nema........

 Naucio si me sta je ljubav,sta znaci voljeti i voljen biti...

Naucio si me da zivot nije uvijek tezak,da covjek i budan moze sanjati...

Naucio si me sta je radost i da sitnice znace puno...

Naucio si me da je za srecu potrebno malo,toliko malo tek jedno zrno...

Naucio si me sta su snovi,sta znaci mastati i zeljeti...

Naucio si me da je nekad bolje i ne reci nista...

Naucio si me sta je ceznja,sta je pristojnost i strpljenje...

Naucio si me da je nekad i sitnica dovoljna da se izgubi povjerenje...

Naucio si me sta je zivot,kako zna da boli ,da  pece ...

Naucio si me da svaka rana zivota zaraste,ali da se oziljci nikad ne lijece...

naucio si me sta je suza,sta je bol i sta je tuga...

Naucio si me i to da nakon svake oluje i kise nebom se prospe sunce i duga...

Naucio si me svemu, da  prastam i da volim...

Jedino me nisi naucio "kako cu Tebe da prebolim"...

Vreme,samo vreme,..

I bicemo isti u mrznji I  ljubavi…

Ja I ti…

Zato bez suza polazim…

Bar jednom imaj mislosti,

Ne otezavaj mi stvari…

Vreme za ljubav istice…

Nas dvoje vise nikada…

Ni novi a ni stari…

Ako pozelis da mi se vratis,

Gledaj da to ne bude skoro…

Vremena daj mi da te prebolim,

Dodji kad prestanem da te volim…

Svaku tvoju rec jos cuvam
kao posvetu od srebra
i ne mrzim te sto si me gurnuo
sa sedmog neba

Jos po tebi ravnam
svaki korak svoj
sto se ljubav meni sveti
ma nisi moj, vise nisi moj

I dok hladis se od mene
ljubav nam je propala
kazem srcu put pod noge
a jos me bole stopala

Ne verujem da me ne volis

DOZVOLILA

SAM

DA ME

ZAROBI

MUŠKARAC

HLADNOG

STISKA

I ČELIČNOG POGLEDA....

Zivot je krut…

Ne,nije ziveti lako…

Ima dana kada bude nikako…

Digni glavu visoko iznad tuge…

Jer cekaju I tebe boje duge…

Da,ceka sunce negde I mene…

Ceka,ceka ali nikako da krene…

Ali ne gubim nadu u bolje sutra..

Ko zna sta donose boje novog jutra…

Bice teskih,ali I dobrih dana…

Znam…

Ali,to je samo jedna od zivotnih strana…

Zato…kad je tesko pa I najgore…

Seti se da je vek moglo I gore,…

A sad…nasmesi se I hrabro u zivot kreni…

Jer…bice bolje bar na sekund…

I tebi I meni…

Ti vise nisi covjek ako javno misljenje od tebe cini bice koje samo:proizvodi,uziva i trosi.

Za tebe vise ne cvijeta cvijece.

Za tebe vise ne postoji djecija igra.

Ni nasmijani ljudi.

Mrtav si,jer si dopustio da u tvom srcu umre ljubav.

Trazis srecu tamo gdje je ne mozes naci:

-u stvarima bez smisla i zivota,

-u stvarima koje te zavode,

-u stvarima koje te nikad ne nasicuju.

Probudi se!

Ustani!

Budi covjek!

Jer sutra ce izaci sunce,a ti ga neces opaziti!

Ako ti kažem da te volim
Hoće li ti značiti te riječi išta?
Hoćeš li i dalje bježati od mene
I praviti se da ne osjećaš ništa?

Ako ti kažem da te nikada neću preboljeti
Hoćeš li se i dalje isto ponašati?
Pustiti me da patim
I u sebe se povlačiti..?

Znaš

Da li je ljudi stvarno moguce da vam neko kaze da vas voli...da vam prica sve i svasta..lepe stvari....i da ga vi nakon nekog vremena zavolite???

Zavolite njega..

sve lepe trenutke sa njim...

njegove dodire....glas...price...poljupce..

ma sve...

I on vam iz cista mira kaze da ne zeli da ima ista sa vama...

Da je kraj...

i jos raskine preko e-maila...

E,to se meni desilo....jos ne mogu da verujem..

Da li se ovo stvarno desava???

ili je san???

Osecaj je ocajan....ne zelim nikome da se ovako nesto desi...

ne mogu da prihvatim da je ...KRAJ...

zar sam ja zasluzila sve to???

zar je moguce da je iskoristio moja osecanja???

moju dobrotu???

Mi nismo mogli zajedno
A tesko nam je razdvojeno
Tanka je linija sto spaja
I razdvaja
A gore usred zvjezdica
Vidim sliku tvog lica
U noci punog mjeseca

Nocas je pun mjesec
K’o nekad moja bivsa draga
I na prstima tiho
Sici cu s linija tvog dlana

tiha se glazba provlači kroz sjene

drveća u parku u kome ona sjedi

i istu pjesmu šapuće vjetar

njišući zavjese juga...a tu je on

jednom su bili par

njihov je smijeh bio jednak

a pogled jedan

i čitav je svijet bio njihov dom

bitno je da smo zajedno, rekla bi

nije bitno gdje smo, dodao bi on...

tanka je granica od ljubavi do mržnje

govore ljudi oduvijek

i smijeh se za tren pretvori u lavež

a pogled počne vrludati u prazno

tražeći skrovište od netom prozrene

laži...

kaži, mi gdje si bila

dok sam te čekao s glazbom na tanjuru

i cvijećem na stolu

ne laži

kaži, mi gdje si bio

dok sam za tebe mirisala u čistom krevetu

i gledala kako izgaraju svijeće

bez naših uzdaha...

muk na sjeveru

tišina na jugu

a poznata glazba sjećanja vraća

i donosi tugu

za oboje

Ljutiš se bez veze, brinu te sitnice...
tako često imaš zamišljeno lice...
Ljutiš se bez veze i iz čista mira...

Ali ja ću opet preko svega prijeći...
sto puta me pitaš, sto puta ću reći...

Volim te budalo mala, kad bi samo, samo znao...
nije ovo igra šala, volim te budalo mala...

Ljutiš se bez veze, okrećeš mi leđa...
ponekad pred svima, moj te pogled vrijeđa...
Ali ja ću opet preko svega prijeći...
Sto puta me pitaš, sto puta ću reći...

Volim te budalo mala, kad bi samo, samo znao...
nije ovo igra šala, volim te budalo mala...

Čeznem...
    ... za puninom života...
        ...za Tvojom ljubavlju
           ... Malena... zelenooka... moja...

Čeznem...
    ... da utažiš moju žeđ...
        ... da više ne umirem...

Čeznem...
    ... za Tvojim nježnim zagrljajem
        ... da me priviješ uz sebe...
            ... da moje sivkaste oči...
                ...utonu u tvoje zelene...
                   ... da mi dodirneš usne...
                       ...jer one od Tvog dušo
                          poljubca boluju...

Čeznem...
    ... za tobom...
        ... jedina ljubavi moja

Voli me kada to ne zaslužujem
jer  tada mi je ljubav tvoja najpotrebnija!!

Voli me kada sam žalosna
i kada suze klize niz moje lice

Voli me kada volim
i kada osmjeh me obasjava

Voli me kada želim
i kada sjaj u oku mom zove te

Voli me kada sanjam
i u snu te dozivam

Voli me...

... ma samo me voli, nije bitno kada...

Oprosti mi...
Trazila sam bljesak ljubavi u svojoj tami..
Slijepa... da vidim istinu
Gluha... na sum Mora u oluji
Zedna... rijeci svijetionika u dolini izgubljenih
Gladna... dodira svemira.

Oprosti mi...
Zaboravila sam udisati stvarnost
Slusati kolo tisine u svojoj dusi
Drzati nit razuma i hodati po ivici dana.

Oprosti mi...
Letjela sam mislima prema jugu
Zeleci dati istinu
Saljuci srce na dlanu...
Pijuci More sa okusom soli na usni.

Oprosti mi...
Voljeh te poput zadnjeg daska u pustinji
dok fatamorganom plovih prema tebi...
Osljepljena lazima
Gledah iz zapecka parove koji su plesali uz kotac prolaznosti.

Oprosti mi...
Uzalud grlih samocu i daljinu
Dok cvjetovi zla rasli su ti na grudima...
Bila sam dvorska luda
U carstvu, u haremu tvojih pozuda....

Oprosti mi...
Jos uvijek zelim cuti sum svemira
I molim se jutru za tvojim rijecima...
Jos uvijek caruje mrak u mojim snovima
I andel pokore kuca na moja vrata...

Tvoja ljubav
 meni daje 
svo bogatstvo 
ovog svijeta
Sve što s tobom 
dušo traje 
k'o najljepši 
cvijet procvijeta
Kad me tvoje 
usne ljube 
u zaborav 
padnu boli
I sve one 
rijeci grube 
najljepše je 
kad se 
voli

Odlazim!
Ne pitaj kamo,
ne pitaj zašto!
Ne pitaj ništa,
samo šuti!
Šuti u toj divljoj noći
prepunoj boli i suza!
Pusti dušu nek miruje,
pusti srce nek luduje!
Ne diraj u snove,
jer oni nešto znaće.
Pogledaj.
I pogled nešto znaći.
Na kraju svega shvati!
Shvati da je život borba
u kojoj ljudi dolaze i odlaze!
Ja odlazim...
Ne pitaj kamo,
ne pitaj zašto.

Da mi je zagrliti ljubav obema rukama...

Da mi je ljubavlju zagrliti svet...

I ne biti prezrena radi ljubavi velike...

Ne biti sasvim pogresno shvacena...

Da mi je smeti s ljubavlju biti... 

Da mi je ljubav biti...    

Velika I cista...

Da mi je dozvoljeno biti sto jesam...

LJUBAV JE LJUBAV...

Kada je devojka tiha-misli na milion stvari...

Kada devojka ne reaguje-duboko je zamisljena...

Kada te devojka upitno gleda-pita se zasto je lazes...

Kada devojka supsti glavu na tvoje grudi-zeli da zauvek ostanes pored nje...

Kada te devojka zeli videti svaki dan-svidjas joj se...

Ako devojka kaze ,,volim te,,-ona to zaista i misli...

Kada devojka kaze ,,nedostajes mi,,-onda ne nedostajes nikom na svetu vise nego njoj...

TUZNA NOĆ

Ne znam zasto ovo pisem,

Da skinem sa srca kamen.

Tesko mi je da disem,

U mom srcu gori plamen.

Bolna je moja dusa,

Srce se moje slama i pati.

Nema kada da me slusa.

Koliko te volim nikad neces znati.

Budna sam docekala jos jednu zoru

Suza suzu stize.

Tuga mi izlazi kroz svaku poru,

Tako si daleko,a osecam da si sve blize.

Grmelo je grmelo cele noci,

Nisam ni svesna sta se desava.

Mastala sam sinoc da ces doci,

Samo placem i nista se ne desava.

Necu vise plakati,zaboravicu tebe.

Necu vise tugovati nisi vredan.

Sve sto je bilo dusu mi grebe.

Ali ipak znam da si samo jedan.

'' Ne hodaj ispred mene,

I asked him...

* da li stvarno znas sto osjeca
ili se jednostavno pravis?
* da li joj mozes vidjeti dusu u pogledu?
* da li ju sanjas nocu kao sto tvrdis?
* da li ujutro pomislis prvo na nju?
* sto osjecas dok ju drzis za ruku?
* sto ti prolazi glavom dok ju gledas kako spava?
* da li ju volis slusati dok prica?
* da li volis njezin osmijeh?
* da li ti je tesko kad je i njoj tesko?
* da li bi ti nedostajala da je nema?
* da li joj zelis nesto reci, a ne znas kako?

kad odem odavde zelim mali komadic srece...
dio nježne realnosti...
jedno lice koje ce gledati i vidjeti me...
jedan 'normalan' razum koji ce cuti i razumjeti...
zelim mjesto koje ce mirisati samo na mene...
zelim samo ljude koje volim i koji vole mene...
kad odem odavde zelim gledati zalazak sunca u zagrljaju nekoga kome sam uvijek lijepa...
zelim jutra koja cu pozdravljati s osmijehom...
zelim nekoga ciji ce dio srca potpuno odgovarati mom dijelu...
zelim zaboraviti okus i boju suza...
zelim kocku na kojoj ce biti same sestice...

(za tebe zelim razumjevanje i ljubav, a sebi tebe...)

zelim biti dovoljno dobra kako bi napokon naucila hodati uspravno...
zelim da mi dan zamjeni noc...
da se vise ne osjecam sretno okruzena samo tamom i zvijezdama...
zelim vidjeti lice koje s osmijehom ujutro gleda moje,
ceka da se probudi...da ga pogleda u oci...
veselo...

Idealan čovjek je onaj koji ti kaže ljepotice umesto sexy,

Koji te zove kada si završila razgovor sa njim,

Onaj koji ostaje budan samo kako bi video kako ti spavaš,

Onaj koji te ljubi u čelo,

Koji želi da ti pokaže svijet kada si nedotjerana,

Koji te uzme za ruku pred svojim prijateljima,

Onaj koji te stalno podseća koliko si mu važna,

I koliko je srećan onaj ko te ima,

Onaj koji kad razgovara sa svojim prijateljem kaže:To je ona!

pozelim da me nema...
svakodnevno par puta...
zelim zalutati na stazama zivota
i ne znati se vratiti...

misli me guse...
ne dopustaju mi snove...
pogled mi je mutan...
vise nema sjaja ni srece...

plasi me razmisljanje sto ce biti sa mnom...
svi ciljevi se cine tako nemogucim za ostvariti...

pomozi mi, molim te...
ne zelim ostati ovdje...
zelim se izdignuti iznad svih...
i zaplakati od radosti i ljepote...
pomozi mi, moim te...

odvedi me daleko...
ovdje vise ne znam zivjeti...
pomozi mi, molim te...
reci da me cekas...
da si mi oprostio onaj postupak...
nije znacio ono sto mislis...
stvarno sam bila na rubu...
pomozi mi, molim te...

odvedi me na brdo...
visoko iznad grada...
reci da si cekao
i da me sada neces pustiti...
nemoj se bojati onoga sto si mi rekao...
to bi bilo tako lijepo...
pomozi mi, molim te...

zelim osjetiti kako je kad si voljen...
ali zbog onoga sto jesi,

da...
slicni smo...
ma, isti smo...
zar nisi to bezbroj puta ponovio...
zasto bi te onda bilo strah...
ne zbog onoga sto drugi zele vidjeti...

reci mi...
da jedva cekas da me vidis...
priznajem ti...
ja to zelim...

obecaj mi...
da nece biti tako tesko...
da cemo plesati bez greske...
obecaj mi...
da cu plakati samo od srece...
obecaj mi...
mozes li to...

znam...
razocarati me neces...
predobar si za mene...
ako ne kazes,
pisat ce ti u pogledu...
ne znas nista sakriti,

sjeti se...
nije bilo tako davno...
bili smo san...ti i ja...
nerazdvojne budale prepune iluzija...
stalo ti je bilo...
jos uvijek je...
kao i meni do tebe...

obecaj mi...

da...to...
obecaj mi...
da ce sunce zaci samo onda kada
zatvorimo oci...
drzi me da ne padnem...
sapni mi da osjetim...
poljubi me da zadrhtim...
pogledaj me da zastanem...
osmijehni mi se da zaplacem...
odvedi me da pripadam...
cekaj me i doci cu...
sjeti se i ostat cu...

Koliko zelim te, toliko nemam te
i svaki korak s njom ka tebi vrati me

Nikome ni rec kad potonem u bol
da voleo sam te, a nisam bio tvoj

I sta nam ostaje od ove ljubavi
kad ono najlepse nismo doziveli

Da izdrzim ovaj mrak, da prezivim ovu noc
ne bi mi osvanulo, bez tebe osvanulo

Nikome kad znas da nisam bio jak
i samo laku noc pozeli mi za kraj

Nikome kad znas da nisam bio jak
i samo laku noc pozeli mi za kraj

Hvala ti sto postojis i sto si zivot moj

...Čekat ću još malo...
...a onda ću reći...
...srce je preboljelo bol...

...U igri mašte moje...
...ko kamenje tvrdo...
...suze padaše po tvojoj duši...

...O vjetrovi!..
...Isčupali ste iz mog srca...
...ono što ste donijeli...
...Oganj što u sebi sagorjeva...
...i okreće se sreći...

...Patnja moja...
...I ljubav moja...

...nove puteve traže...

****Ljubav ne znci medjusobno se gledati, nego gledati zajedno u istom smjeru. (Antone de Saint-Exup�ry)**

**Ljubav je jedina stvar koja se umnozava kad se dijeli. (Vesna Krmpoti�)**

 **Dokle god volimo nekoga zbog njegovih vrlina, to nije nista ozbiljno. Kad ga pocnemo voljeti zbog njegovih mana, onda je to ljubav. (Sacha Guitry)**

 **Ljubav nije samo tu, poput kamena; mora biti napravljena, poput kruha; stalno iznova pravljena, ucinjena novom. (Ursula le Guin)**

 **Nacin da se nesto voli jest shvatiti da moze biti izgubljeno. (G. K. Chesterton)**

 **Ljubav ne gleda ocima, nego dusom. (William Shakespeare)** **Najveca sreca zivota jest da nas vole radi nas samih, ili jos bolje, usprkos nama samima. (Victor Hugo)**

**Ljubav je poput zive u ruci. Otvorite saku i ona ce ostati. Stisnite ju i pobjeci ce. (Dorothy Parker)**

 **Kod druge ljubavi covijek se osjeca kao da ponavlja razred, poznaje sve predmete,a ipak nije siguran da ce poloziti.(Nusic)

Zašto liješ suze

Zar nisi shvatio

Drugi me od tebe uze

I nije me vratio

Prekasno je za oproštenje

Trebao si na to misliti prije

Stalno mi, stalno tvoja ljubav mozak ispire

Rekla sam ti vec, naucila sam reci: „Ne!“

Sad sam našla drugog voli me više od tebe

Mislim da se hrabro bori se za mene

Takvog zaslužujem, za druge mi se j**e!

Nevjeran

Za mnom si plakao

Dok si druge hvatao

Bio si nevjeran, oprostiti nemogu

Kad sam kraj tebe guši me kao u najvecem smogu

Shvati moju bol, nisi tužan samo ti

Ima i drugih ljudi, ali više nepostojimo mi

Nikad mi više poljubce neces krasti

Niti cu ja iz sazaljenja u tvoj zagrljaj pasti

Prekasno je za nas nema više nade

Zašto da trosimo naše živote mlade

Ja cu naci drugog,ti nadi drugu

Pokusaj u njoj utapati tugu